Desavanja

U srećnom braku, već 62 godine žive Adil i Unka Dizdarević iz Dobruna kod Višegrada i kako kažu, u životu se nikada nisu posvađali.

- Mi smo se upoznali na jednom teferiču u Nezucima. Unka je imala 16, a ja 17 godina.

Igrala je u kolu a kada sam je zapazio, odmah sam rekao: Ona treća cura, to će moja žena biti. A drugovi mi kažu: Nemoj se igrati, ona je građansko dijete. Ja velim, nije me briga, ona je moja i ničija neće biti - priča svoju ljubavnu priču Adil (81).

Velika upornost
Kada su željeli sklopiti brak, na sudu su im saopštili da ne mogu jer su maloljetni. - Kaže meni sudija da sam uzeo mnogo mladu curu i da se moramo rastaviti. A ja njemu velim, pa šta sam ja, samo godinu stariji od nje i još mu poviknem: Sudijo, nikad se rastaviti nećemo! Nema te sile ni zakona koji će nas rastaviti, nek vam je svima na znanje - uzvikuje Adil i sada, prijeteći kažiprstom kako bi nam što bolje dočarao veliku upornost i odlučnost koja je presudila da pored sebe zadrži ženu svog života. Unka kaže da se nikada nije pokajala što se udala za Adila. Iako je bila mlada, dobro se snalazila u kućnim poslovima. Naučena je da poštuje porodicu, a nije se desilo da muža ne isprati i dočeka na nogama.

Zajedno pili kafu
- Odlazio je na posao 42 godine i svako jutro smo zajedno pili kafu. Jednom se desilo da je izašao iz kuće, a ja ostala da spavam. Kad ne bi malo, on se vratio i kaže mi: Unka ja ne mogu ići dok me ti ne ispratiš - sa osmijehom priča ova vedra starica. Zahvaljujući djeci koja žive u inostranstvu i Adilovoj penziji, Dizdarevići se ne žale na oskudicu, jedino što ih starost privija uz nemoć. Posljedni rat su preživjeli u Goraždu odakle su se u Dobrun vratili među prvim povratnicima. Sa komšijama imaju dobre odnose, ali se žale što sve manje djece vide u školskom dvorištu koje se nalazi pored njihove kuće i što plodne ravnice Dobruna više niko ne obrađuje.

Draži momak nego radna akcija
- Bilo je to vrijeme kada se išlo u brigade. Ja sam sebi odabrala momka i više sam volila njega nego da sam išla sa ostalom omladinom u radne akcije. Imamo dva sina i kćer. Za ljubomoru nikad nisam saznala. Bilo je ponekad i oskudice ali mi smo bili jedno uz drugo i evo prićerali smo život kraju - govori Unka i namješta svom Adilu kapu na glavi.

(Dnevni avaz)